Domaći mediji o deci izveštavaju izuzetno retko – štampa u proseku objavi 1,4 teksta dnevno po izdanju, svaki portal 5,3 teksta dnevno, dok televizije prilog o deci emituju tek svakog petog dana u centralnim informativnim emisijama, pokazuje istraživanju CEPROM-a „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” Sadržaji koji se odnose na mlade istovremeno su najčešće negativni i bez njihovog glasa, odnosno o ovoj društvenoj grupi dominantno se govori iz perspektive odraslih. Stoga ne čudi što mladi medije sve manje vide kao relevantan i zanimljiv izvor informacija, pa se očekivano okreću društvenim mrežama.
U takvom okruženju Oradio predstavlja izuzetak – specijalizovani medij namenjen isključivo mladima, koji se svojoj publici obraća jezikom i kanalima koje ona zaista koristi. Klara Kranjc, glavna i odgovorna urednica Oradija, govori o tome zašto mladi zaobilaze tradicionalne medije, koliko je važno da se sadržaji kreiraju zajedno sa mladima, zašto su digitalne navike ključne za razumevanje njihovih potreba i kako izgleda borba za opstanak medija za mlade u sistemu koji ga ne prepoznaje kao prioritet.
Mnogi su razlozi za nezainteresovanost domaćih medija za decu, a jedan od najčešćih „razloga“ koji mediji navode je tvrdnja da mladi nisu zainteresovani za medije. Oradio je jedan od retkih medija koji su namenjeni mladima. Koliko je bitno da imamo takve medije i koliko su mladi uopšte zainteresovani za njih?
Vrlo je važno da postoje mediji za mlade. Istraživanja pokazuju da nove generacije ne prate tradicionalne medije što, međutim, ne znači da su mladi nezainteresovani za svet oko sebe, nego da se informišu na drugačije načine. Naš zadatak je da se publici tog uzrasta obratimo kanalima komunikacije koje oni koriste i u formi koja ih zanima. Navike i stil života mlađe publike drastično se razlikuju u odnosu na period kada su njihovi roditelji bili u tim godinama. Svedoci smo izloženosti dece digitalnim uređajima od najranijeg uzrasta, sve više vremena se provodi pred malim ekranima, ali naravno ne mislim na televizor, nego na telefon. To je nešto čega moramo biti svesni kada razmišljamo o tome kako stići do mlađe publike. Istovremeno neophodno je intenzivno raditi i na njihovom medijskom opismenjavanju, kako bi razvili kritički odnos prema sadržajima koji im se nude, da ne bi postali žrtve lažnih vesti i medijskih manipulacija.
Važno je da imamo sadržaje za mlade, ali je važno da ti sadržaji zaista i dođu do mladih. Kako vi prilazite deci i mladima u nastojanju da ih zainteresuje za medijske sadržaje?
Oradio funkcioniše kao multimedijalna platforma, koja podrazumeva veb sajt sa tekstualnim sadržajima, podkast ponudom i 24-časovnim onlajn radijskim programom. Pored toga posebno pripremamo sadržaje za društvene mreže poput Instagrama, TikToka i Jutjuba, gde, realno, naša publika najviše vremena provodi. Biti tamo gde je publika je prvi preduslov da do nje i stignete, iako bez kvalitetnog sadržaja samo prisustvo ne znači ništa. Prema mom dosadašnjem iskustvu, da bi sadržaj koji pravite bio zanimljiv mlađoj publici, mora da ga smišlja i pravi neko ko je predstavnik te generacije. Generacijski jaz je sve veći, a promene kojima svedočimo sve brže. Veštačka inteligencija je već u širokoj masovnoj upotrebi, a mediji u Srbiji su još kod pojave interneta. Mladi su po rođenju okruženi svim tim alatkama i sada je vreme da njih slušamo i pratimo, ako želimo da držimo korak, očuvamo komunikaciju, ali i sami nešto naučimo.
Oradio je preživeo brojne izazove, suočavao se sa najavama da će možda biti ukinut, ali je na kraju opstao. Trenutno je jedan od retkih specijalizovanih medija namenjenih mladima. Koliko se upravo na primeru Oradija može videti tretman dece na našem medijskom tržištu?
Oradio je dobar primer kada govorimo o odnosu medija prema mladima. Iako smo uspeli da opstanemo, prvenstveno zahvaljujući javnoj podršci publike i stručne javnosti, mi smo trenutno u vrlo teškoj poziciji zbog manjka podrške unutar sistema RTV-a. Ostali smo bez mladih novinara u redakciji, koji su srce Oradija i bez kojih je nemoguće komunicirati sa tom ciljnom grupom. Oni su uglavnom angažovani na privremenim ugovorima koje je najlakše raskinuti, pa je svaki put kada se smanjuje broj zaposlenih unutar pokrajinskog javnog servisa, Oradio prvi na udaru. Mi smo mala redakcija koju bi trebalo da čine iskusni novinari i mlade kolege na početku karijere. Pokazalo se da ta kombinacija daje najbolje rezultate i postiže odličan balans između očuvanja visokih standarda profesije i spremnosti na inovativnost, promene i usklađenost sa potrebama mladih. Verujem da dovoljno govori podatak da je trenutno prosek starosti zaposlenih u Oradiju 47 godina, a da se obraćamo publici između 16 i 30 godina starosti.
Vaša redakcija se bavi vrlo specifičnim temama, ali i formama u kojima ih obrađujete. Za koje teme su mladi najzainteresovaniji, šta im je najkorisnije i ima li toga u mejnstrim medijima?
U mejnstrim medijima se glas mlade osobe, isto kao i dece, gotovo i ne čuje. Rezultati istraživanja CEPROM-a o odnosu medija u Srbiji prema deci, su preslikani kada je reč o mladima. Obe uzrasne kategorije se pojavljuju vrlo retko i najčešće u negativnom kontekstu. Mlađa publika sve je manje zainteresovana za sadržaje na mejnstrim medijima, koji se istovremeno ponašaju kao da ih to ne dotiče. Stvaran život prosečne mlade osobe u Srbiji sa svim problemima, izazovima i lepotama nije vidljiv u vodećim medijima, a to je ono što zanima tu publiku. Zanima je kako do posla, kako do osamostaljivanja, bolje zarade, kvalitetne veze, kako pokrenuti sopstveni biznis, gde jeftino otputovati… Mladima su vrlo bliske i ekološke teme, aktivizam, očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja, rodne teme, nove tehnologije, tuđi uspesi i neobična iskustva.
Koje biste ključne smernice dali novinarima za profesionalno i etičko izveštavanje o deci?
Osnovna smernica u radu svakog novinara trebalo bi da bude Kodeks novinara Srbije. To je prva stepenica, ali preporučila bih svakome ko izveštava o deci da pokuša da zamisli da je dete o kom izveštava njegovo, odnosno njeno.
Ovaj materijal nastao je na projektu „Medijska slika dece u Srbiji 2025.”, a u okviru šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava” koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta (UCPD). Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) i ona nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
